Pozovite nas +381 60 483 88 38

Kako napraviti baš dobar intervju

Ilustracija / Foto: pixabay.com

Za dobar intervju pre svega vam je potreban dobar sagovornik. Međutim, sreća se ne osmehne tako često, pa možete da zaglavite u naizgled bezizlaznoj situaciji i na kraju, intervju se završi sa pet rečenica koje se vrte u krug. Da biste to izbegli, čak i u situaciji kada je sagovornik „škrt“ na rečima, potrebno je da se dobro pripremite i da pratite nekoliko jednostavnih pravila za vođenje uspešnog intervjua.

Temeljno istražite zadatu temu

Bilo da ste novinar koji radi po zadatku urednika ili pak samostalno obrađujete neku temu, najvažniji korak je temeljno istraživanje. Pre nego što uopšte pređete na pripremanje pitanja za sagovornika, poželjno je da skupite što više informacija o temi koju obrađujete. Ukoliko je vaš sagovornik iz nekog državnog sektora, pokušajte da pronađete veb sajt ustanove koju predstavlja kako biste shvatili čime se zapravo bave. Pošto gotovo uvek postoji neki povod za intervju, bilo bi dobro da pronađete najvažnije informacije o tom događaju, ali obuhvatite što širu sliku, kako biste kasnije uz pomoć pitanja prošli kroz sve delove i tako zatvorili priču. Ako je vaš sagovornik iz sveta sporta, odnosno sportista, sportski radnik i slično, obavezno pogledajte postignute rezultate i istoriju kluba iz kojeg dolazi. Slično važi i za političare, pogledajte rezultate izbora i istoriju stranke iz koje dolazi…

Istražite sagovornika, Google može da otkrije mnogo toga

Sigurni smo da ćete prvo u Google ukucati ime i prezime sagovornika. Isto tako smo sigurni da ćete dobiti brdo najrazličitijih linkova, od telefonskog imenika, preko naloga na društvenim mrežama, pa sve do foruma i tekstova u drugim medijima. Pošto Google pretraga funkcioniše po ključnim rečima, naš savet je da uz ime i prezime sagovornika ukucate i ključnu reč koja ga bliže određuje. Na primer, „Petar Petrović direktor“, „Petar Petrović Niš“, „Petar Petrović prevara“, itd. Tako ćete suziti rezultate pretrage i odmah preći na konkretne stvari. Pored toga, bilo bi dobro da pregledate druge medije, možda pronađete ranije intervjue. Obavezno pročitajte sve što pronađete i obratite pažnju na postavljena pitanja i na odgovore koje je osoba dala. Tako možete bolje da „spakujete“ svoja pitanja. Ukoliko je osoba dala kratke odgovore na neka specifična pitanja, probajte na to da se fokusirate, možda se baš u tom delu krije vaša priča.

Smislite pitanja koja zahtevaju konkretan odgovor

Ah, ta pitanja. Ovo je uvek najteži deo. I tu svi prave iste greške. Kada smišljate pitanja, odmah mislite na to kakav odgovor možete da dobijete. Ukoliko je odgovor „da“, „ne“, „jesam“, „nisam“ i slično, pitanje nije dobro. Ovde morate odigrati mudro i ne smete dozvoliti situaciju da vam sagovornik odgovori na kratak način. Pitanje uvek mora da sadrži „udicu“ koja će ga naterati da odgovor bude opširan. Primer, zamislimo situaciju da je vaš sagovornik gradski urbanista i da je upravo završena rekonstrukcija glavne ulice u gradu. Ukoliko želite da čujete njegovo mišljenje o završenom poslu, sigurno ga nećete pitati „Da li je rekonstrukcija dobro napravljena?“. Pitanje mora da bude složenije, recimo: „Prema Vašem mišljenju, kako biste ocenili rekonstrukciju glavne ulice i šta građani mogu da očekuju sa ovom promenom?“. Možete slobodno dodati to „i“ u pitanju i sagovorniku omogućiti da proširi odgovor. Izbegavajte pitanja koja su očigledna, pitanja čije odgovore možete pronaći u tehničkoj dokumentaciji ili na sajtu, kao i pitanja koja ne odražavaju lični stav sagovornika. Takođe, izbegavajte intimna pitanja…

Pratite redosled događaja

Pre nego što stavite sva pitanja na papir, napravite neku vrstu vremenske linije, tako da pitanja prate priču. Pokušajte da napraviti logičan redosled i obavezno smislite uvodno pitanje. Bilo bi poželjno da sagovornika na neki način „opustite“ i polako uvedete u priču. Pitanja o planovima uvek ostavite za kraj. Izbegavajte prebacivanje sa teme na temu i nikako ne ubacujte pitanja „u hodu“, jer ćete sigurno skrenuti sa teme.

Tagged